Oči otvaraš po moru sivom,
gledaš u nadu uvijek predaleku.
Umivaš sjećanja sanjivim treptajima,
a život je smirio nabujalu rijeku.

Sasto’ se dan sa istinom,
došao je i smisao da se razmazi i kaje.
Pogledao, ocjenjivao, pa pljunuo u dlanove.
Da je ljubav pametna i kad nema planove.

Samo zbog ljubavi, tajne će i biti,
kad suza kaže, pa pokvasi kišu.
Tad jako zažmuri sumnja da se stidi,
i dok spavaš znaj da ljubav odsanjane vidi.