Kada usne, daju svilen trag
i dodiri kao kiša pišu.
Kada on­ona postane na mah,
u željama kad skriveni dišu.

Onda ukus usne iste krivi,
kao oblak kad se suncu sklanja,
oči vide, što uši ne čuju,
čežnja plijeni, a stvarnost se sanja.

Sve će krive zore da otkriju,
osim tajne, nekog ko je drag,
tad se rađa ljubav, kao nada,
i u vodi pronalazi trag.

Sam postaješ dok si stalno nečiji.
Mrsiš kose, svoje usne ljubiš,
i dodire sve kada izvježbaš.
Sve saberi kada sve izgubiš.