To što plovi mojim mislima – to je mala obična stvar.
Mudrosti su ukusi presušenog začina.
Sam sam korak, kada kosmos dobijem na dar.
Život kuva gorko jelo na sto raznih načina.

To što plovi po mom moru, nije ritam talasa.
Dodiri su to tankih rastojanja.
A tuge su nešto drugo,
nešto veće,
nešto treće.
Sam poznajem srećne ljude, koje uvijek tužne srećem.

To je čvrsta opklada anđela I đavola I zauvijek važi.
Jednako si ja koliko ti molitve zatrče stopla.
Želje su kristali istine I laži,
sad vidim da su modri okeani od stakla mojih ogledala.

To je kad sam beskrajan, bilo u obući ili bilo da sam bos.
Ja prosjakov kaput prekrojim da bude mojoj duši sličan.
Zvijezde budu luke za mene bosonogog,
pa životom lutam, sve dok jesam za život običan.