Zlatim tajnu kroz srebrene oči,
mučim usne, tuđe žene ljubim.
S njima budan sanjam u sred noći.
I dobijam sve što drugi gubi.

Boli jako što vratiti neću.
Moć je moja slaba, baš premala.
Divan život, življen za svu sreću,
što sastavih od par ogledala.

Ostaj tamo, a ja ću ovamo.
Uspjeli smo tu je vrijeme stalo,
sad dajemo poglede kajanja,
živoj nadi što je osta’ malo.